MUZICKI DINAR (drugi deo)

Ne vidim ni jedan razlog da postoji '' Muzički dinar''. Popularni namet koji je izazvao dosta polemika na temu koliko treba da bude ali bez, meni očiglednih, razloga da postoji.

Srpska Vlada je pod pritiskom javnosti donela odluku o nekim korekcijama pa je nekima smanjila namet a neke je tog nameta oslobodila.

Ostaje pitanje čemu služi '' Muzički dinar''

Ako dobro razumem u pitanju je nadoknada autorima kompozicija zbog toga što neko njihova dela konzumira ili koristi u cilju podsticanja sopstvenog biznisa. Ukratko frizer je do sada plaćao namet jer sluša muziku dok radi a gradjani koji bi kupili mp3 bi platili i poseban porez jer će uređaj koristiti za slusanje muzike,

Ja trenutno nosim duksericu koju je neko dizajnirao i pijem kafu iz šolje koje će neki nazvati umetničkim delom. Da, postoje i šolje remek dela. Ako frizer ima u salonu stilski unikatni nameštaj, treba li on da plati i poseban ''autorski dinar'' jer ga koristi u cilju podsticanja svog biznisa. Moja dukserica nije unikat ali kada bi bila... da li ćemo morati da plaćamo dozvolu da je konzumiramo, bez obzira da li ćemo je ikada obući. Gde su knjige, parfemi, osveživači prostorija, ajvari, rakije?

Razumem problem pitraterije kao što razumem i problem krađa po prodavnicama ali svaki autor proizvoda i usluga mora da se stara i o tome da mu robu neko ne ukrade. Ne moze ceo narod da plaća paušal jer krađe postoje. Dakle gospodo autori zaštitite svoja dela od piraterije. Muziku koju ja slušam nema među piraterijom, ne znam kako ali sve je lako kada se nešto mora.

Razumem i problem da autori klasike i onih dela od kulturnog značaja nemaju komercijalno tržište. Ja to vidim kao problem neravnopravne raspodele sredstava i rešenje koje ja predlažem je da ''Muzički dinar'' plaćaju autori tezgaroši i estrada i svi koji zarađuju više od  xxxx cifre kako bi pomogli i onaj deo autorstva koji ne živi od skandala, kafane i šljokica.