INTERNETOVSKO PROLEĆE

U poslednje vreme postoji sve veći globalni pritisak da se uvedu odredjena ograničenja u korišćenju svetske mreže. Mnogi takve pritiske vide kao pokušaj cenzurisanja javnog izražavanja dok političari brane svoj stav potrebom da se poveća bezbednost i smanji krađa autorskih proizvoda, popularno piraterija.

Pitanje bezbednosti gradjana je poslednji u nizu argumenata koji političari iznose u cilju pridobijanja podrške građana za intervencije na tom polju. Tome su predhodili drugačiji argumenti.

Štampani mediji.

Početkom veka postalo je jasno da će biti veliki izazov za štampane medije da opstanu u konkurenciji interneta. Prodaja je opasno opadala i jedan po jedan medij su zapadali u velike teškoće. Medijski magnat Mardok je prvi izrazio protest i nameru da neke stvari mora da menja. Čovek koji je odgovoran za organizovano prisluškivanje telefona građana je izasao sa zahtevom da se on-line izdanja moraju platiti. Plan je u dobroj meri zaživeo i danas veliki deo novinarskih tekstova možete pročitati u šturom izdanju besplatno na internetu dok za opširniju verziju morate da platite. Ako želite informaciju morate da platite. Osim ako niste Mardok koji se sam poslužuje prisluškivajući one kojima posle to isto prodaje za novac.  

Autorska prava

U koaliciju pritisaka na svojatanje interneta ubrzo se pridružuje industrija autorskih prava. Piraterija je fenomen nastao zajedno sa internetom i u pitanju je običaj da se stvari međusobno dele i poklanjaju bez nadoknade. Ako ja kupim neku muziku i imam volju da to podelim sa drugima vrlo lako ću to uraditi preko interneta. Autor muzike tada trpi štetu jer svako ko od mene preuzme njegov proizvod, logučno je, neće ga kupiti. Kažem ‘običaj’ jer taj fenomen zapravo nije ništa novo. I do sada smo pozajmljivali knjige drugim ljudima, CD-ove, audio i video kasete, LP ploče. Jedino novo je to što se to danas zove ‘piraterija’što bi neupućenima trebalo da nagovesti da je u pitanju neki lopovluk.  Kako bi dali na značaju svojoj nevolji pripisuju i procene industrije autora o tome koliku štetu pretrpe u toku jedne godine navodeći sumanute cifre u milijardama. Koliku štetu zaista trpe je jako teško proceniti kao što je teško proceniti i koliki su zaista gubici kada nekome pozajmimo knjigu ali se u dolar zna da se upravo putem interneta danas autorski proizvodi prodaju kao nikad u istoriji.

Magnat Mardok, kakav takav, je našao rešenje da zaštiti svoje autorske proizvode i ne vidim razloga zbog čega i drugi autori ne bi postupili isto ako su uvereni da su oštećeni. Namera da se ograničava pravo ljudi da koriste internet slobodno po svemu sudeći nije pravi način. Pogotovo kada se zna da će se kanal za pirateriju uvek naći. Čemu onda restrikcije?

Terorizam

Poslednji u nizu pritisaka da se suzbije internet upravo danas eskalira kroz dramatična obaveštenja kako teroristi, ekstremni desničari, ubice, lopovi koriste internet kako bi ostvarili svoje naume što bi trebalo da znači kako bi bilo prirodno da države tu preduzmu nešto u cilju veće slobode njuškanja po tudjim podacima. Istina je da bi mogućnost špijuniranja građana povećalo šanse u hvataju zlikovaca, medjutim istina je i da bi se suzbijanje svake vreste kriminala poboljšalo opstim pretresom kuća, stanova i svega privatnog što ljudi poseduju ali se to ne radi.

Internet jeste opasan ali mnogo manje po obične građane. Opasan je po političare i po trgovce informacijama gde se i nalazi epicentar odakle se širi pritisak na slobodan internet. Najslikovitiji primer je incident Vikiliks. Incident u kome je neposredno ugrožena privilegija političara da mogu da rade razne stvari iza leđa onih koji ih plaćaju. Gradjana. U samo proleće ovog veka načeta je milenijumska tekovina političara a to je da rade neke prljave stvari a da od takvih saznanja ‚zaštite‚ obične građane. Dakle pravo na tajnost.

Početkom ovog veka načeta je runda KO ĆE KOGA DA POSMATRA. Da li će se građani izboriti za svoje pravo da posmatraju one koje plaćaju ili će političari povratiti svoju privilegiju da njuškaju po stvarima građana dok su oni sami od kontrole zaštićeni. Argument političara glasi da je njihov sopstveni imunitet za dobrobit građana. Pitanje je samo da li će oni u to poverovati ili ne.