MENADŽMENT I MOBING (2)

Definicija 

Menadžment je nauka koja proučava upravljanje organizacijama i to je zapravo zanat koji treba da nauči svako ko ima ambiciju da bude šef. Biti šef je ozbiljno i zahtevno zanimanje od poslovođe do generalnog direktora. Ozbiljne kompanije ne postavljaju bilo koga na mesta menadžera i nikako bez obuke. Kao i svaki zanat i ovaj mora da se nauči pa tako i svako ko ozbiljno shvata svoju karijeru potrudiće se da se obučava i sam u odgovarajućim ustanovama ili angažovanjem iskusnih trenera. Obuke traju tokom čitave karijere i menadžeri su konstantno predmet evaluacije. Ne bez razloga.

Japan

Opisaću vam jedno iskustvo mojih prijatelja koji su se pre mnogo godina preselili u Japan. Japan je inače zemlja izrazito oskudna sirovinama zbog čega je ljudski resurs jedino na šta to društvo može da se osloni da bi uopšte opstalo te su i modeli menadžmenta nastali tamo među najpoznatijim po efikasnosti. Kada su konkurisali za posao u jednoj firmi na intervju ih je pozvao Generalni direktor. Potrudio se pre toga da nauči da besprekorno tačno izgovori njihova imena na srpskom. Inače u toj firmi odnos sa zaposlenima je jedini posao koji Generalni direktor radi. Njegova je obaveza da poznaje sve zaposlene, njihov status, probleme…sve. Njegov ceo radni dan je neprestana komunikacija sa svim zaposlenima a zadatak mu je da dokuči šta firma može da uradi za svakog pojedinca kako bi bio zadovoljan svojim poslom a samim tim efikasniji i odgovorniji.

Moji prijatelji su dobili posao u toj firmi. Jednog dana ih je pozvao na razgovor da im saopšti da je dobio informaciju iz škole koju pohađa njihov sin da je dobio slabu ocenu iz matematike. Na stranu što je po našim standardima takva informacija prilično privatna nisu imali pojma zašto im on to saopštava. Ispostavilo se da ih je pozvao da ih pita šta kompanije može da uradi za njih da im pomogne. Da li im treba plaćeno odsustvo? Da li žele da im kompanija plati privatne časove za dete? Da li žele da on lično potraži dobrog privatnog nastavnika? itd. Naime, logika kojom se rukovode u toj kompaniji je ta da će deca zaposlenih možda hteti i sama jednog dana da rade u toj kompaniji i njima je u interesu da toj deci pruže sve moguće prednosti kako bi njihova kvalifikacija bila što bolja. Mislim da ne moram ni da vam govorim koliko su moji prijatelji oduševljeni i iskreno presrećni što rade u takvoj firmi. Oni o njoj govore sa ponosom, osećaju se sjajno na poslu. Oni ni u snu ne bi zabušavali na poslu, sa zadovoljstvom će raditi više i pažljivije nego što bi  radili za sebe.

Ima dosta popularne literature koje navode razlike u mentalitetu Japanaca i Srba međutim taj stav nije dobro polazište za analizu. Ljudi su svuda isti uprkos nekim kulturološkim razlikama. Koliko nama može biti neobična njihova privrženost poslu toliko će i njima biti bizarno da postoje ljudi koji i dalje idu na posao iako im firma nije dala platu nekih 18 meseci što je uobičajeno kod nas. Iako će mnogi tvrditi da ono što rade Japanci nikada ne mogu Srbi to je jednostavno neistina, dokaz su i ovi moji prijatelji koji su se savršeno lako uklopili u takvo okruženje kao i mnogi drugi koji nađu posao u drugim zemljama u kojima posluju kompanije sa visokom efikasnošću. Razlika je isključivo u liderskim veštinama menadžmenta a takva efikasnost se postiže zapanjujuće lako ako imate menadžere koji su obučeni i trenirani na pravi način.

Poslovno okruženje visokih performansi

Bio sam mnogo puta svedok dramatičnih promena u grupama prilikom promene menadžera. Bilo je situacija kada menadžera sa osrednjim liderskim veštinama nasledi menadžer sa već izgrađenjim liderskim veštinama visokih performansi. Zadivljujući je gledati sa kakvom lakoćom se jedna sredina sa ekstremno lošim međuljudskim odnosima preobražava u vrlo efikasnu zajednicu  koja obavlja zadatke za koje nisu ni sanjali da su u stanju. Najčešća greška (i pogubna) koju prave neiskusni menadžeri je da će intuitivno pokušati da ’srede stanje’ silom i vrlo lako umesto lidera dobijete mobera koji razara organizaciju još više. Tada je i nama koji se bavimo izgradnjom lidera visokih performansi otežano da radimo jer kada se menadžer jednom upusti u ulogu ’opasnog’ on trajno gubi autoritet medju ljudima. Često je nemoguće učiniti išta da se kandidat realizuje kao lider čak iako kasnije odustane od ’sile’.

U slučaju kada su u pitanju profitabilne organizacije mobing se posmatra kao razarajući faktor. Uspešne kompanije razvijaju sopstvene mehanizme suzbijanja mobinga ne toliko zarad neke kulture u ponašanju ili prestiža već zbog činjenice da takva vrsta tretmana zaposlenih pogubno utiče na poslovanje i stvara ogromne gubitke na srednji i dugi rok.

U današnjim uslovima tržišta konstantna poboljšanja i inovacije su uslov da uopšte opstanete. Danas najvrednija korporacija na svetu Apple ako u sledećih godinu dana ne kreira nikakvu inovaciju i ne unapredi poslovanje vredeće nula dolara. Slično važi i za ostale jer više praktično ne postoji oblast u kojoj nema zilion konkurenata koje će vas ’pojesti’. Da bi ste održali korak u inventivnosti nužda je da radite na unapređenju ljudskih resursa jer sve inovacije i poboljšanja dolaze isključivo od ljudi samih. Mobing je nešto što se danas smatra radom direktno protiv interesa organizacije i svako ko želi da opstane na savremenom tržištu mora da tretira ovaj problem rigorozno.

Ljudski učinak 

Dobro organizovana poslovna sredina zapravo skoro nikada ni ne omogući eskalaciju mobinga jer dobro organizovana organizacija vec ima razvijene metodologije poboljšanja ljudskog učinka u kome se učinak ocenjuje kroz 4 suštinska pitanja.

Da li je zaposlenom omogućeno vreme da završi svoj posao

Da li su zaposlenom pružena sva sredstva i alati za obavljanje posla

Da li je zaposleni obučen za obavljanje poverenog posla

Da li su zaposleni razumeli očekivanja – šta im je zadatak

Iskustvo

Svaki kandidat (početnik) koji još nije obučen da bude šef pitaće 'a KO treba sve to da obezbedi?', i odgovor je zaista ŠEF. (gotovo uvek sam prinuđen da suočavam menadžere nižeg nivoa, kad-kad i višeg, sa istinom koja nije prijatna a to je da je njihova odgovornost da obezbede SVE kako bi zaposleni mogao da radi). Dosta ljudi koji imaju ambicija da grade karijeru kao šefovi (moram da kažem) gaje uverenje kako zaposleni sami sebi treba da obezbede uslove za rad, naravno kada ste vi privatnik – vlasnik firme ne pada vam na pamet da plaćate nekoga ako zaposleni umeju da se organizuju sami. Šta će vam šef?

Menadžment je zapravo nauka koja odgovara na pitanje na koji način osposobiti prosečnu osobu da bude menadžer. A kada se kaže menadžer to znači da je obučen i osposobljen da organizuje posao na takav način da svi zaposleni mogu u toku regularnog radnog vremena da završe komotno sve svoje zadatke a da se pri tom ne zamore posebno. Dakle kada vidite da zaposleni trče, jure viču, kasne... to je katastrofalan menadžment.  Ako sam menadžer uskače da pomaže zaposlenima u poslu (ponekad to rade kako bi impresionirali posmatrače, obično velike šefove) to samo znači da nije organizovao posao i svoje zaposlene kako treba.

U pravilno vođenim organizacijama mobing se javlja ali daleko manje i ako se javi teško da je moguće da traje dugo ili da ostane neprimetan tako da je organizacija već sama po sebi dobra preventiva, međutim svaka uspešna kompanija ima obavezujuće etičke kodekse i mehanizme koji olakšavaju žrtvama da potraže pomoć.