UTICAJNI HEJTERI

Svako oseća potrebu da ima uticaj na ljude u svom okruženju i to je normalno za sve socijalno zrele osobe. Scenario po kojem vi izlazite pred javnost i govorite (tvitujete) nešto što izaziva reakciju opšteg odobravanja je jedna prirodna ljudska potreba. Nevolja je kada ta potreba preraste u nešto više. U nešto što vam izmiče kontroli. Ogorčena borba da se bude popularan je svojstvena ljudima kojima je takva vrsta nagrade bila uskraćivana i onima koji nemaju dovoljno samopouzdanja i vere u sebe te nastoje da kompenzuju što većom količinom aplauza. Iz te iste potrebe oni ljudi koji smatraju da nisu sposobni da zasluže odobravanje okoline to i ne pokušavaju vec se ustreme na one koji aplauze dobijaju i kažnjavaju ih «hejtovanjem»

Kažu da postoje ljudi koji ne veruju u vrline koje sami ne poseduju a postoje i oni zločesti koji veruju u vaše vrline ali se prave da ne veruju kako bi vas kaznili što ih imate.

Konflikt

Prirodno nastaju dva fronta u konstantnoj konfrontaciji. Jedni željni pažnje i tuđih odobravanja kroz kreativni uspeh i oni drugi koji u svojoj nemoći udaraju tamo gde znaju da su ovi prvi najosetljiviji. U suštini i hejteri su takođe ljudi željni pažnje a hejt je samo njihovo sredstvo da steknu odobravanje i u zavisnosti od okolnosti ponekad prevagnu jedni a ponekad drugi. Taktički rečeno pobeđuje onaj front koji ima više solidarnosti među saborcima. Hejt je takođe izbor onih manje hrabrih jer lakše je porušiti nečiju kulu od peska nego je sagraditi tako da je vredno odobravanja. Kako se ne bi izlagao opasnosti od neuspeha manje hrabri će odabrati hejt. Hejteri takođe imaju i tu prednost jer ako poruše najveću kulu od peska sve su šanse da će ostali graditelji manjih kula preći na stranu hejtera jer tako na lak način diskvalifikuju konkurenciju, ne shvatajući da ih odsustvo solidarnosti stavlja na čelo kolone za sledeći hejt. Retke su situacije kada će se hejteri podeliti medju sobom jer, istina, nema ni oko čega. Hejt je prosto negiranje svega i jedna vrsta nihilizma izazvan frustracijom. Hejt će prirodno izazvati solidarnost medju sličnima, međutim postoje i hejteri koji hejtuju hejt tako da su figure tako uravnoteženo poređane da zabavi nema kraja. Nekad će pobediti jedni a nekada drugi a kombinacije u toj pijaci na kojoj svako trguje sa svakim su neograničene.

Ekstremi 

Kao što i potreba za kreativnim odobravanjem može da postane opsesija tako može i hejt da preraste u ekstreme koji su nama poznati kao linč, huliganstvo i vandalizam. Borba za potvrđivanjem može toliko da eskalira da to čak izaziva i žrtve. Osetljivost na kritiku je takođe često bio povod oštrih obračuna. Mi smo društvo u kome pohvale oskudevaju iako za to nema razloga. Ako neko nešto uradi dobro ne treba se ustručavati pohvaliti jer na kraju krajeva oni koji umeju da javno pohvale i podrže nečiji poduhvat time stiču jedan autoritet u društvu. Društvo u kome je javna pohvala uobičajen standard međuljudski odnosi su mnogo bolji i ima više podsticaja da se dobre stvari rade.

Mera uticaja

Ne želim da pomislite da mislim kako su svi hejteri uvek loši. To nije istina. Postoje i oni kojima je hejt sredstvo da se kreativno izražavaju. Moja omiljena hejterka je Vedrana Rudan (blog). Žena koja jezikom hejta stvara prava mala remek dela u formatu bloga ili video klipa. Ona je primer osobe koja je pokupila i te kako mnogo odobravanja a pravi podvig je da aplauze dobija jednako čak i od ekstremnih slojeva koji su medjusobno u konfrontaciji. Tako smo došli i do pravog značenja reči UTICAJ. Uticaj nije kada imate odobravanje vaših pristalica koji će vam aplaudirati ma šta vi uradili ili kada se služite populizmom i ulagujete se slušaocima. To je samo zavaravanje potrebe za uticajem i akter podsvesno to zna te mu intimno i ne donosi takvo zadovoljstvo kakvo priželjkuje. Uticaj jeste kada izazovete odobravanje za postupak kojima vaš auditorijum nije unapred sklon. Drugim rečima pokušajte da izazovete aplauz promovišući nešto pozitivno a što ljudi ne primaju sa opštim oduševljenjem pa ako uspete da dobijete aplauz e onda je to uticaj. Dati podršku nekome ko je predmet linča je takođe mera pravog uticaja. Uticaj je inače jedna zanemarljiva sitnica kada govorimo o lidrstvu. Svako ko ima profesionalne ambicije da bude lider u nečemu moraće da kreira i uticaj ali za liderstvo je potrebno još mnogo više.

Geneza

Kada posmatramo sa strane ceo ovaj fenomen potrebe za pažnjom i potvrđivanjem reći ćemo da je bizaran i često se pripisuje nezrelosti a u stvari u pitanju je nešto sasvim prirodno i svojstveno svim ljudima na svetu. Nezrelo je samo ako dopustimo da se otme našoj kontroli i kada to postane opsesija koja upravlja nama. Deca sazrevaju u okruženju u kome roditelji nagrađuju pozitivno ponašanje svoje dece. Roditelji će instinktivno aplaudirati detetu kada odrecituje nesto ili nešto napravi jer na taj način podstiče svoje dete da ima osobine koje će mu dati prednost kasnije u životu. S druge strane roditelji koji se smeju kada dete nešto sruši, opsuje, udari nekoga stvoriće potrebu da odobravanje traži na isti način i kasnije. Kada jednom odraste i kada takvo ponašanje prestane da bude primereno svetu odraslih osetiće frustracije zbog deficita odobravanja. Tako će ili upasti u destruktivno okruženje u kome još može imati neko potvrđivanje ili će se prilagoditi. 

Vrhunski lideri umeju da prepoznaju i kapacitet hejtera i vode ih tako da dobiju šansu da kroz jedno pozitivno iskustvo steknu jednu pravu potvrdu svojih sposobnosti. Neuspešni lideri pokušavaju da odstrane sve ono što ne razumeju i tako sebi smanjuju šanse za razvijanje liderstva.

Strah

Jedna od najjačih strahova koji ljudi imaju je strah od javnog nastupa. Intenzitet tog straha često parališe koliko je jak. Ne bez razloga jer malo ko može da podnese promašaj ili gaf koji učini dok je izložen pogledima drugih ljudi. Zbog toga se javni nastup trenira i zbog toga postoje ljudi kojima je posao da budu treneri i za takve aktivnosti. Oni koji će zlonamreno pokušavaju da uzdrmaju vaše samopouzdanje su prateći deo i zapravo korisni za trening i razvijanje veština kojim i njih uključujete u jedan kreativan proces. Ne verujem da postoje ljudi koji su u potpunosti eliminisali strah od javnog nastupa niti oni koji nemaju ni jednog hejtera. Strah može samo da se suzbije i kontroliše a najefikasniji način je trening i predhodna temeljna priprema nastupa kao i profesionalni «feedback». Feedback ili povratna informacija je jedini način da znate kako zaista delujete kada nastupate u javnosti. Nevolja je što ćemo uvek imati zlonamerne hejtere ili one koji zbog privrženosti prema nama neće davati objektivne utiske već prilagođene. Javni nastup napreduje i daleko je efikasniji ako imate nekoga ko ume da bude oslobođen subjektivnih okolnosti i da vam omogući na taj način da budete sve bolji i bolji. Postoje ljudi čija je profesija takva da je javni nastup neophodan deo. Kao i svaki zanat i javni nastup se vežba i usavršava i tako strahovi stavljaju pod kontrolu.