MOĆ SRBIJE BEZ LIDERA

Kada čujemo reč «lider» ili «vođa» obično pomislimo na osobe koje mogu da utiču na razmišljanje nekog broja ljudi i na njihove odluke. To nije lider već definicija moći. Moć je mogućnost da utičete na druge ljude da rade stvari, imaju ponašanje i razmišljanja koje vi želite. 

Postoji i navika jednog broja ljudi da se podređuju nečijoj moći jer su suviše nesigurni da sami razmišljaju i donose odluke. Naizgled je lakše kada ne morate da se suočavate sa životnim odlukama i umesto toga odaberete nekog moćnika koji će sve to raditi umesto vas a vi ih samo slepo slušate i radite sve što se od vas očekuje. Jedan broj ljudi smatra to podređivanje moćniku čak i kao deo kulture koja obavezuje i čak će energično nastojati da nečijoj moći podrede i one ljude koji razmišljaju racionalno i samostalno. Neki ljudi zaista osećaju panični strah samo na pomisao da oko njih postoje oni koji razmišljaju sami. Takvi paničari se najčešće priklanjaju onim moćnicima za koje misle da imaju najviše sledbenika. Dok su pod utiskom da su deo mase osećaju se sigurnim. I samo tada.

Nažalost moćnici su to što jesu isključivo zbog zbog svoje lične koristi i po pravilu zloupotrebljavaju odanost sledbenika na njihovu veliku štetu znajući da će podanički mentalitet lako pronaći izgovore za pomašaje svog tzv vođe. Takvi moćnici veličaju kulturu slepe odanosti a idu tako daleko da ohrabruju i na linč protiv onih koji razmišljaju racionalno, gurajući svoje sledbenike u nasilje pa i ponašanje protivno ljudskosti. Kako bi svoju moć održali moćnici pomovišu prostakluk, neznanje, nerazumnost, tvrdoglavost i sve ono što će onemogućiti sledbenike da počnu da razmišljaju o postupcima moćnika na racionalan način. Mnogo je primera u svetu kada su sledbenici slepo prateći svoje moćnike jako stradali.

Moć se stiče postizanjem tzv podloga autoriteta. To može biti autoritet znanja, veština, rezultata, priznanjem okruženja, itd. Međutim to ni izdaleka nije dovoljno da bi ste postali lider. Lider je zanimanje kao i svako drugo. Lider je zanat za koje je potrebno steći čitav niz veština a to se stiče , kao i za svaki zanat, strpljivim učenjem i treningom. Kao što i vrhunski košarkaški treneri planiraju i izvode pripreme svojih igrača u skladu sa saznanjima o njihovim kapacitetima, utiču na koheziju i timski rad, podstiču opravdani entutijazam, itd tako je slično i sa svim drugim liderima. Lideri nisu oni koji samo drže govore a ne rade ništa. Naprotiv. Biti lider visokih performansi je iscrpljujuće zanimanje. Zbog toga postoje i oni čiji je posao da pomažu liderima da budu uspešni.

Srbija danas nema nacionalnih lidera. Ima stranačkih, verskih, ekstremističkih, itd moćnika koji imaju moć nad nekim svojim grupama i umesto političkog nadmetaja imamo borbu moćnika za zauzimanje što bolje lične pozicije. Moćnici svoje pozicije utvrđuju postavljanjem svojih poslušnika na ključne državne pozicije i danas taj fenomen poznajemo kao PARTOKRATIJA. Posledično moć takve Srbije je nikakva u odnosu na svoje okruženje što kao rezultat državu dovodi u inferiorni položaj i u sferi politike i ekonomije. Ovo je jeste jedna sumorna slika savremene Srbije i ona je istinita međutim ovo je takođe i sjajna šansa za ambiciozne ljude da zauzmu upražnjena mesta lidera a na ruku ide i činjenica da su vrhunski lideri nastajali kada je situacija bila katastrofalna.

Ovde neću govoriti o formalnim pozicijama poput predsednika ili premijera jer i sami znamo, često formalni autoritet ne igra nikakvu ulogu ako lice koje ga zauzima nema lični učinak u presudnom toku stvari. Većina velikih lidera u prošlosti su se realizovali mnogo pre nego što su i formalno preuzeli neku od formalnih funkcija. Kod nas

Šta zapravo jesu lideri i šta oni rade?

Lider je osoba koja razume da joj je to posao. Posao lidera je bavljenje ljudima i tiče se njih stoga svoj autoritet stiče vizionarstvom. Vizija jeste jedan poželjan cilj koji želimo da postignemo nekim konkretnim planom rada. Vizija nije spisak želja koju izdeklamujemo (veća zaposlenost, bolji standard, veći izvoz, veće uštede i slično) već zbir konkretne kompozicije aktivnosti koje će nas radom dovesti do željenog cilja. A taj skup ciljeva uspešan lider ume da prezentuje ljudima na način koji je razumljiv.

Vizija podrazumeva plan za budućnost a ne preispitivanje prošlosti. Kandidat za lidera koji se bavi učinkom konkurencije u prošlosti je možda zanimljiv za slušanje ali to nije plan već nešto što bi narod rekao, ogovaranje. Lider takođe stiče autoritet svojom kompetentnošću. Prednost je ako kandidat za lidera pokazuje znanje u svim temama važnim za misiju koju promoviše. To nije lako ali zato uspešan lider ume i da posluša druge koji znaju bolje. I da oda priznanje onima koji su bolji. Sve su to novi i novi slojevi autoriteta koje uspešni lideri pažljivo grade. Možda najvažnija podloga autoriteta je fer odnos prema svima. Fer znači imati jednake aršine bez obzira na sve. Bez fer odnosa možete imati neke privremene liderske uspehe ali nikada nećete biti vrhunski u svom poslu.

Jedan uprošćen proces kako uspešni lideri rade svoj posao bi se mogao prikazati kao jedan ciklus od 5 koraka.

Prvi korak je predstavljanje vizije. To zvuči lako ali i to je jedna nauka za sebe. Uspešan lider mora da izgradi veštinu da prezentuje ideju na način da je jasna svima. Mora da se postara da su i očekivanja savršeno jasna kao i svaki deo plana koji promoviše. Ako sledbenicima nije sve jasno male su šanse da će takva organizacija imati poželjan učinak. Pa isto kao u fudbalu na kraju krajeva. Ako lider nema veštinu da usmeri tim jednom jasnom strategijom i taktikom, teško će se proslaviti nekim podvigom.

Drugi korak je pokazivanje primera. Svi mi znamo one legende o starim kraljevima koji kada vode naciju u rat onda su oni lično na čelu kolone. E pa to je ta priča. Neki će primetiti da se savremene vojskovođe nisu proslavili predvođenjem ratova iz bezbednih bunkera pa je i rezultat je adekvatan tome te se pre doživljavaju kao ratni huškači nego kao lideri. No rat nije prava tema za liderstvo jer jedno je voditi vojsku a sasvim druga stvar je voditi kreativne procese. Lakše je rušiti nego napraviti nešto. Na primer suzbijanje korupcije je podvig koji je, naspram vodjenje bilo kakvog rata, gotovo nemoguća misija. Zašto je to tako? Naime, uticati na ljude da promene ponašanje kao recimo vezivanje pojasa ili navesti nekoga da kupi vaš proizvod je prilično lak zadatak u odnosu na one promene koje se tiču moralne vrednosne matrice društva. Društvo u kome se toleriše korupcija će takvo i ostati ako se ne promeni kulturni odnos ljudi prema tome a da bi se to postiglo lider mora sopstvenim primerom da pokazuje krajnje rigorozno da je spreman sa tim da se suočava bez kompromisa. Ovo je i najteži deo posla nas koji treniramo lidere jer kandidati najčešće ne razumeju da sledbenici kao skenerom snimaju svaki gest koji emituje lider. Onog trenutka kada lider pokaže i minimalan znak da postoje i neke sitnice koje se mogu tolerisati (popularno kraduckanje) o liderstvu na tu temu više nema ni govora. Svaki sledbenik onda za sebe formuliše šta treba a šta ne tolerisati i sve se vraća na staro. Lider je izgubi autoritet. Uspešni lideri tragaju za situacijama u kojima će se pokazati kao primer, ne čekaju da se dese same od sebe.

Drugi korak je i tačka na kojoj najveći broj kandidata za lidera propadnu i tu završavaju priču. Samo izuzetno posvećene osobe prolaze dalje.

Treći korak je podsticaj. Uspešni lideri kreiraju uspešan tim oko sebe i uključuje SVE u svoj koncept, čak i one sa kojima se u mnogim stvarima ne slaže. Ovo je teren vrhunskih lidera i nije mesto za one «principijelne» koji iz nekakvih principa diskvalifikuju druge ljude. Takođe, uspešni lideri nemaju tu vrstu paranoje da se plaše da će kvalitetni ljudi iz njegovog okruženja da preotme poziciju. Vrhunski lideri stvaraju mesta za SVE. Ovde je najveći izazov prepoznati kod svih one kvalitete koji su potrebne za ispunjenje vizije i ima dosta posla oko grešaka koje će ludi oko lidera praviti i to je jedna, opet nauka za sebe. Ovde će padati oni kandidati koji nisu u stanju da razdvoje svoje subjektivne ocene od objektivnih ali i oni koji imaju problem sa tim da pohvale uspehe drugih. Ako to prerastu idu dalje.

 Četvrti korak je naporan rad. Većina kandidata čvrsto veruje da ljudi oko njega treba sami da urade svoj deo posla i to je istina kada je u pitanju stručnost. Lider ne može biti stručnjak u svemu. Problem nastaje ako kandidat nije svestan da mu je posao da SVIMA napravi mesta da nesmetano rade. Uspešni lideri najviše energije ulažu u ovaj deo ciklusa. Takodje u ovom delu uspešni lideri uče druge da takođe razvijaju liderske veštine i da oni uče treće liderskim veštinama, itd i to je već stadijum kada je tim nepobediv. Uspešni lideri neprestano rade na obuci i usavršavanju svojih ljudi i staraju se o tome da oni za to imaju vremena i mogućnosti. To je obaveza lidera. Najveći otpor koji kandidati moraju da savladaju u svojoj liderskoj realizaciji je činjenica da će oni biti uspešni isključivo koliko je uspešan njihov tim. Odbacivanje krivice i pokušaj odbacivanja odgovornosti za neuspeh drugih pojedinaca u timu samo će izazvati da se teško stečeni autoriteti oljušte kao luk. Ovim dotičemo i poslednji korak u ciklusu. 

Peti korak ciklusa je ovlašćenje. Jednom kada se iskristališe ko je lider za koju oblast, vrhunski lider ovlašćuje takve za određene projekte. Kandidati najveći izazov imaju u tome da izbegnu strah da poveravaju autoritet drugima. Drugi izazov je u tome da mora da razume da iako je poverio nekome autoritet ne može da izbegne odgovornost za greške. Da, lideri vrhunskih performnsi preuzimaju odgovornost ljudi iz svog okruženja i ne pokušavaju da se ograde ili bacaju krivicu na nešto drugo i to je onaj posldnji sloj autoriteta koji mu daje vrhunski uticaj.